ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

четвртак, 14. фебруар 2008.

Детињство:мајка, отац, деда


У једној соби чији су прозори гледали на обале Саве, 24. априла 1868. године светлост дана угледао је Михаило Петровић. Кућа се налазила на Савској падини, на Косанчићевом венцу.

Отац Никодим и мајка Милица имали су петоро деце (Михаило, Радивоје, Милош, Новица и Марија), а Мика беше најстарији. Отац Никодим рођен је 1843. године у Јунковцима. После завршене Београдске богословије, у кијеву завршава теолошке студије и враћа се у Београд, где постаје професор Богословије. Уређивао је и издавао духовни часопис "Православље". Непосредно пред рођење ћерке Марије умро је у тридесет и другој години живота.


Мајка Милица рођена је у породици Новице Лазаревића (протојереја Саборне цркве у Београду) и Марије Нешић.

После очеве смрти, пресудну улогу у Петровићевом васпитању имао је деда Новица Лазаревић. Он га је увео у чудесни свет књига и науке. Његова је била иницијатива да унук настави студије у Паризу, најпре о свом трошку, а касније као државни стипендиста.


Године 1878. уписао се у Прву београдску гимназију и почео да свира виолину........

Године 1885. полаже испит зрелости, а већ је три године рибарски шегрт...


Према брошури Михаило Петровић Алас Mihailo Petrovic Alas (1868 - 1943) Открића Revelations, Београд, 2004, 35 стр. ; стр. 3 -4

среда, 13. фебруар 2008.

Iz SUZOVSKE KNJIGE (nastavak 1 )

Друштво СУЗ објављује повремени дигитални књижевни часопис Библиотеке ОШ "Михаило Петровић Алас" (Београд, Јованова 22). Оснивач овог часописа је руководилац библиотеке и професор компаративне књижевности М. Лукић. Прво пилот издање Друштва СУЗ обелодањено је крајем 2007. године. Сви заинтересовани могу бесплатно добити прво дигитално издање пилот часописа Друштво СУЗ, ако се пријаве на меил листу Друштва СУЗ : suz@sbb.co.yu

*
U alaskim kafanicama “Borča”,“Spuž”,“Zlatni šaran” i “Jasenica” (pored Dunava), alasi su se svake večeri veselili kad dođu iz lova. Sav svoj lov su prodavali na samoj obali ribarskim trgovcima, dobit delili, i svako je išao u svoju kafanu i tamo sedeo dok ne popije svoj tal. U te su kafanice svake večeri zalazili i svirači sa Čubure i živeli od svoje zarade, svirajući i pevajući alasima. Mika se redovno nalazio u društvu sa alasima po tim kafanicama, nalazeći zadovoljstva u njihovom veselju. Tako je zavoleo i čubursku muziku i zaželeo da je i sam nauči. Naročito mu se dopalo sviranje i pevanje svirača Arse Jovanovića “Škembonje” (iako je bio tanak i suv kao glista). S njim se pogodio da ga uči sviranju za 125 groša mesečno (25 dinara; i pokatkad staro odelo i obuća). “Škembonja” je dolazio Mikinoj kući u određene dane i ostajao po celo popodne. Kad je Mika svršio tu “školu”, njegov učitelj Arsa ipak je dolazio s vremena na vreme Mikinoj kući da dobije po koji groš “penziju” i nešto staro da ponese.Inače, “Škembonja” je bio vrlo strog učitelj, umeo je katkad i da ga udari gudalom po prstima, kada ih Mika nije tačno postavio na violini gde treba, da bi dobio željeni ton.. Tako je taj Arsa navraćao i Jelenku Mihajloviću; kad god ga je zapitao kakav mu je Mika bio đak, on se uvek nasmešio i uvek je odgovarao:”Bio je dobar đak...Učio je dobro...Ali me je pretekao... Sad on svira bolje od mene!...”

CJELOMUDRIJA OVOG SVETA: ANEKDOTE IZ ŽIVOTA MIH. PETROVIĆA, zvanog MIKA ALAS (prepričane po zapisima Jelenka Mihajlovića)

понедељак, 11. фебруар 2008.

Милутин Миланковић о Мики Аласу

Прву књигу о Мики Аласу: МИКА АЛАС: Белешке о животу великог математичара Михаила Петровића написали су Милутин Миланковић и Јеленко Мисаиловић, 1946. године, као успомене двојице пријатеља на великог математичара.
У предговору овој књизи, М. Миланковић указује да је научник Мика Алас био "и као човек, изузетна, изванредна, маркантна личност старог предратног Београда, у коме се родио, одрастао и живео. Тај стари Београд увелико изумире и за коју годину неће међу живима више бити ни вршњака ни савременика Петровићевих. Нежењен, он није оставио за собом потомство, а није, сем неколико обавезних кратких биографских података, о себи самом штогод објавио. И у његовим путописима избегавао је да о својој личности говори. (...)"
Размишљајући о свему томе, и о многим другим стварима, Миланковић је одлучио да своје успомене о Михаилу Петровићу освежи, прикупи, среди и објави, замоливши његовог вршњака и нераздвојног друга Јеленка Мисаиловића да и он то исто учини. Мисаиловић се одазвао Миланковићевом позиву и на тај начин је настало ово делце - књига пијетета. У првом делу те књиге Миланковић је дао слику Петровићеве личности, а у другом делу Јеленко Мисаиловић је објавио најинтересантније анегдоте из Аласовог живота. Тиме је дакако учињено најважније - да се Аласов лик сачува од заборава.
Ову књигу о Аласу прештампао је 2005. године "Ведес" (Београд).
САБРАНА ДЕЛА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА објавио је Завод за уџбенике и наставна средства у Београду у сарадњи са Математичким факултетом Универзитета у Београду и Друштвом математичара Србије у 15 томова...

петак, 8. фебруар 2008.

Друштво "СУЗ"

Михаило Петровић, звани Мика Алас, основао је своје "свирачко друштво" - Друштво "СУЗ" - 1896. године, када је изабран за члана Друштва италијанских математичара у Палерму. Рибарски шегрт, калфа и мајстор, у ствари, још почетком 1896. године проширио је своје прво "свирачко друштво", - како пише његов пријатељ Јеленко Мисаиловић фебруара 1946. ( по завршетку Другог светског рата и упокојењу познатог математичара) - "у оркестар средње композиције са повећаним бројем виолина и брачева, једним челом, још једним контрабасом и другим инструментима. Тада је оркестар имао 12 чланова. На првом састанку Мика је предложио да друштво узме назив "СУЗ" и да установи своју славу. С новом композицијом чланова Мика је држао нароћите састанке у кућама појединих чланова ради вежбања, како би сви схватили манир његовог свирања и његових скала, односно интонација. Основни тон Микиног свирања био је виши од основнога тона ноталне музике. Микино свирање имало је пет интонација са овим називима: "суз" (одговара интонацији Ц- дур), "кркалеска" (Д- дур), "дур" (Г- дур), "реп" (Е-дур) и "реп од репа" (Ф-дур). По првој интонацији друштво је добило своје име..."Чланови Друштва "СУЗ" били су стални. Само у случају да неки члан буде премештен иѕ Београда, или у случајевима смрти кога члана - упражњено место се попуњавало избором новог кандидата.Мика је примао само оног за кога он и чланови знају: да је неоспорно поштен и честит, да је савршен свирач, да је севдалијске природе, да аје спреман доћи на састанак у свако доба и без поговора, кад год буде позват..."... По повратку Микином из заробљеништва - према сведочењу Мисаиловића, једног од чланова "Суза"- у три маха сазивао је четири последња члана на интимне састанке за време окупације (1942). Говорило се о обнављању друштва "Суз", што је он веома јако желео. Уговорено је са изабраним новим члановима: да се први састанак нове екипе одржи свечано, чим наша држава буде ослобођена немачке окупације, и он је једва чекао да се та прилика укаже. Но, он није дочекао тај радосни дан; а на годину дана после њега умро је још један од најглавнијих чланова друштва. Од предратне екипе сада су у животу још свега два члана..."Тако практично, Друштво "СУЗ" није обновљено после ослобођења Србије. Све је временом полако препуштено забораву.Тек је поћетком 2007. године, у новопокренутом књижевном часопису ИДЕНТИТЕТ (први двоброј), објављена кратка сторија о Микином певачком друштву. Часопис је најавио да ће наставити да објављује и даље занимљиве ствари о друштву "Суз", као и Цјеломудрија овог света... "Тај назив Мика је дао једној нарочитој књизи, која је установљена његовом иницијативом, а на чијој је изради облигатно учествовало цело друштво "Суз", као и многобројни пријатељи друштва и по целој Југославији. Књига је била састављена од многобројних картона, на које су током времена лепљени разни огласи и текстови, штампани у повременим листовима и књигама. Међу огласима је врло често бивалонеких са текстом незгодним, смешним, наивним, простодушним стилизацијама, штампарским грешкама, двосмисленим итд. Али их је Мика уочио, па их исецао, а доцније су то чинили и сви чланови његовог друштва. Исечци су распоређивани на нарочите картоне. На тај је начин постала књига "Цјеломудрија овога света", која је при крају 1940. г. имала 29 свезака великог формата..... Од свих тих свезака сачувана је само једна, која се за време борбе 1944 г. није налазила у Микиној кући. Све остале које су се налазиле у његовој кући, упропашћене су..."Неколико састава из споменуте сачуване Сузовске књиге изгледа овако.
"ОГЛАС
Св о ј у д о б р у о с у ш е н у с л а н и н у препоручујем свакоме.(18. фебруар 1900) ("Вечерње новости) у Крушевцу
Антон Рзничек, кобасичар

РАДИ ЗНАЊА
Оплођавам к р а в е, одржавам швајцарски сој у сопственој крви.
("Мали журнал", 1897)Павле Јакић, прив. економ"

Библиотека ОШ "Михаило Петровић Алас" (Београд, Јованова 22), која носи назив најпознатијег српског математичара, тј. библиотекар, основала је повремено гласило, тј. неку врсту малог алманаха Друштво "СУЗ", у коме могу да сарађују ученици који имају дара за писање, свирање и хумор, али и њихови наставници. И не само наставници и професори ове школе, и не само чланови ове Библиотеке. Друштво "СУЗ" позива ученике, наставнике, професоре, библиотекаре, обичне али духовите људе, да постану чланови новооснованог Друштва "СУЗ", да нам шаљу смешне огласе и ствари, које су већ негде објављене, у дневним новинама, у књигама, у часописима, или на блоговима и вебовима. Обавезно је, дакле, да - када нам пошаљете смешне ствари које сте уочили, наведете и извор (где је објављено). Они најдуховитији биће награђени - књигама. Свако онај ко нам пошаље више од пет смешних сузовских ствари добиће једну лепу књигу на поклон по избору библиотекара. (Своје радове нам шаљите на ову електронску адресу suz@sbb.co.yu )Најбоље ћемо објавити!!!
Пружа се лепа прилика да наставимо СУЗОВСКУ КЊИГУ. Да наставимо оно што су започели најпознатији Сузовци и много година касније сузовски књижевни часопис ИДЕНТИТЕТ...

Популарни постови