Iz SUZOVSKE KNJIGE (nastavak 1 )

Друштво СУЗ објављује повремени дигитални књижевни часопис Библиотеке ОШ "Михаило Петровић Алас" (Београд, Јованова 22). Оснивач овог часописа је руководилац библиотеке и професор компаративне књижевности М. Лукић. Прво пилот издање Друштва СУЗ обелодањено је крајем 2007. године. Сви заинтересовани могу бесплатно добити прво дигитално издање пилот часописа Друштво СУЗ, ако се пријаве на меил листу Друштва СУЗ : suz@sbb.co.yu

*

U alaskim kafanicama “Borča”,“Spuž”,“Zlatni šaran” i “Jasenica” (pored Dunava), alasi su se svake večeri veselili kad dođu iz lova. Sav svoj lov su prodavali na samoj obali ribarskim trgovcima, dobit delili, i svako je išao u svoju kafanu i tamo sedeo dok ne popije svoj tal. U te su kafanice svake večeri zalazili i svirači sa Čubure i živeli od svoje zarade, svirajući i pevajući alasima. Mika se redovno nalazio u društvu sa alasima po tim kafanicama, nalazeći zadovoljstva u njihovom veselju. Tako je zavoleo i čubursku muziku i zaželeo da je i sam nauči. Naročito mu se dopalo sviranje i pevanje svirača Arse Jovanovića “Škembonje” (iako je bio tanak i suv kao glista). S njim se pogodio da ga uči sviranju za 125 groša mesečno (25 dinara; i pokatkad staro odelo i obuća). “Škembonja” je dolazio Mikinoj kući u određene dane i ostajao po celo popodne. Kad je Mika svršio tu “školu”, njegov učitelj Arsa ipak je dolazio s vremena na vreme Mikinoj kući da dobije po koji groš “penziju” i nešto staro da ponese.Inače, “Škembonja” je bio vrlo strog učitelj, umeo je katkad i da ga udari gudalom po prstima, kada ih Mika nije tačno postavio na violini gde treba, da bi dobio željeni ton.. Tako je taj Arsa navraćao i Jelenku Mihajloviću; kad god ga je zapitao kakav mu je Mika bio đak, on se uvek nasmešio i uvek je odgovarao:”Bio je dobar đak...Učio je dobro...Ali me je pretekao... Sad on svira bolje od mene!...”

CJELOMUDRIJA OVOG SVETA: ANEKDOTE IZ ŽIVOTA MIH. PETROVIĆA, zvanog MIKA ALAS (prepričane po zapisima Jelenka Mihajlovića)