Прустовим делима
у књижари не додају даљински,
не можеш се пребацивати
час на пренос фудбалске утакмице
час на квиз, на коме се може освојити "волво".
Живимо дуже, али мање прецизно и
користећи краће рећенице.
Путујемо брже, чешће, даље
и уместо успомена доносимо слајдове.
Овде сам ја с неким типом.
Тамо је мој бивши.
Овде су сви голи,
сигурно на некој плажи.
Седам томова - имајте милости.
Зар се то не би могло сажети, скратити
или показати у сличицама.
Својевремено приказивана је серија "Лутка",
међутим снаја каже да је уместо П. неко други.
Уосталом, узгред буди речено, ко би то могао бити.
Годинама је писао у кревету.
Страницу за страницом,
ограниченом брзином.
А ми смо у петој брзини
и - да куцнемо - здрави смо.
(Превела Бисерка Рајчић; преузето из Књижевног магазина, 2008)
________
Белешка уз ову песму:
У песми Нечитање пољске нобеловке речено је доста тога о нечитању. Као што видите, за нечитање нису криви учитељи, наставници и професори, намргођени библиотекари, већ тзв. пета брзина, убрзани начин живљења. Песма је само на први поглед старомодна, а у суштини проговара о проблему који је актуелан како на Балкану,тако и у Средњој Европи и свуда у свету.
Шта ви мислите (библиотекари, професори, ученици, студенти, родитељи), зашто се у Србији нечитање укорењује? Пишите нам... Изнесите своје уверење о читању и нечитању.
Нема коментара:
Постави коментар