....Путујући пре светског рата Дунавом од Голупца до Доњег Милановца, путник је на томе месту могао са брода запазити горостасну стену, приљубљену уз саму обалу, која се потпуно усправно диже из воде, достиже знатну висину над водом, чини подужи простор обале потпуно неприступачним и даје јој необично дивљи
изглед. Одмах испод те стене, у заклону који она даје од љуте матице што поред ње дере и прави је неприступачном, падала је у очи једна лађа чудног изгледа: три високе катарке,са тешким каменим теретима што на њлма висе, и чекрцима на врх катарки, привлаче пажњу и изазивају радозналост. Лађа је ту непомична, и дању и ноћу, од раног пролећа до позне јесени.
Кадгод вас је пут туда нанео бродом, могли сте је видети увек у истом положају, увек на истом месту и без икаква знака да се на њој шта креће или ради. Само у извесним тренуцима, ако вас јс случај нанео да туда прођете у време кад треба, приметили бисте на лађи изванредну живост. Тешки терети што висе на врховима катарки стропоштавају се са великим праском у воду; неколико људи, за које се тада види да су били на лађи, устумарају се по њој, ужурбано привлаче нешто себи и изгледају као да се боре са нечим за вас невидљивим, а што међутим, њима задаје муке. Борба, журба и цео покрет једва да трају који минут: још. пролазећи брзим парним бродом, нисте добро ни одмакли од тога места, а на њему је већ завладала иста непомлчност и тшина која је била и пре тога. Ухваћена моруна, јесетра,сим или сом, савладани су и дивљом лозом привезани за рибарску лађу.
То необично место је тај Госпођин вир,једно од негдашњих најјачих рибарских места на целоме Дунаву. Лађа, коју сте видели непомичну на томе месту, намештена је ту ради риболова, а необична живост која вам пада у очи у извесним тренуцима кад поред ње пролазите, јесте борба рибара са ухваћеном крупном рибом. Принцип, на коме је основан риболов на Госпођином виру, један је од најинтересантнијих међу онима које је оштроумље рибара могло измислити у тој непрекидној и вајкадашњој борби са рибом. Целокупна рибарска инсталација није ништа друго до једна врста заседе: риба се не тражи, већ се чека на згодном месту на које ће је саме водене струје, матице и букови упутити чим се буде затекла ма где ту у близини; вода је сама својош огромном снагом. што је има од брзине реке на томе месту, гура у мрежу која има облик простране разјапљене чељусти што се у тренутку затварају чим очекивани плен у њу уђе, а затварају је она три тешка камена што у томе тренутку падају са катарки и повуку собом навише доњу ивицу мреже....
Видети више:
Нема коментара:
Постави коментар