ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

уторак, 13. мај 2008.

ОТВОРЕНО ПИСМО МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ

И са њима ћемо у Европу


Господине Вуксановићу,

Ја сам учитељица рођена у Београду, а по планској расподели пре педесет година добијам службу у Гаџином Хану, подно Суве планине, надомак Ниша. Мојих деветнаест година и педесет ђака учинили су да сазрим за годину дана, али и да заволим уљитељски хлеб са седам кора. Не задуго враћам се своме граду, и за свој рад добијам све награде које постоје у образовању.
Сада већ давне 1982. године, са још двоје колега, оснивам Савез учитеља Србије, који до дана данашњег бележи успехе у раду са учитељима.
Међутим, пола века сам у души носила жељу да видим своје прве ђаке и прво место службовања у Заплању. Жеља ми се остварила и ја сам се нашла у Гаџином Хану са мојим ученицима, сада већ времешним, али дивним људима. Сусрет је био радостан и узбудљив. Али, све вам ово пишем због нечег другог.
Многе школе су се, нажалост, угасиле јер нема ђака. Село Тасковић, на пример, има само девет ђака. Школе су осиромашиле, деца паметна, а учитељи вредни. Од учила најчешће имају дотрајалу таблу и креду. То је све.
Гаџин Хан има потпуну основну школу којој сте обећали компјутер. Они се радују и надају се да им стигне обећано и помало губе наду. Пошаљите им то што сте обећали. Обрадујте их, јер и са тим ђацима треба да уђемо у Европу.
А село Мали Вртоп у истој општини има школу са мало ђака, учитељицу која дневно прелази четрдесет километара да би радила, али се не жали. Више се жали што нема чиме да ради. Сем табле нема ништа, па Вас молим да им пошаљете један дијапројектор и слајдове за матерњи језик од 1. до 4. разреда чији сам ја аутор, а којих сигурно има у Заводу за уџбенике Србије. Дакле, г. министре, учините мали напор па Основној школи "Витко и Света" у Гаџином Хану пошаљите обећане компјутере, а малим ученицима у Малом Вртопу, у истој општини, подарите један дијапројектор и слајдове за матерњи језик аутора Цвете Ђурашковић. То би обрадовало и учитеље и ђаке.
И да не заборавим, ученици у селима Тасковићу и Семчи, такође у Заплању, немају мокре чворове, а обећали сте им. Мајстори су их направили, али паре нису добили.
Ђаци очекују да Министарство испуни обавезу. То је најмање што им министар може дати, да оперу руке у својој школи, а те руке ће сутра некога да хране.
Ја сам од своје скромне уштеђевине од награда и уџбеника сачувала 1.000 евра и даровала их школи у Гаџином Хану да награђује успешне ђаке, а Вас молим помозите и Ви, да бистра деца Заплања уче још боље.
Хвала Вам као човеку, министру и родитељу што ћете учинити добро дело.


Цвета Ђурашковић, учитељица, Београд
(«Илустрована Политика», 2005)

Нема коментара:

Популарни постови