На Калемегдану, у суседству. Три наставнице данашње генерације наставника, у предаху. Мира, Јеца и Ана. Фото Албум М. Кашерић
КАО ПРЕВАСХОДНИ ИЗВОР : Летопис школе
Како и чиме отпочети веродостојно сведочење о пола века постојања школе на Јовановој пијаци? Да ли ослањањем на сећање, често непоуздано, или на документа, која нису најчешће сачувана, или их има мало? Већина наставника прве генерације школе, колико знамо, није у животу. Писаних монографија о школи нема; ово ће бити прва. Како написати ову књигу? Знали смо од почетка да неће бити написана руком једног човека, него да ће бити писана и оживљавана, као свирање на клавиру са осам руку. Требало нам је времена да напишемо прве реченице такве једне књиге, и започели смо је читајући Реч писца летописа:
Иако је ово прва година рада наше школе, овај рад је био многостран и богат садржајем, што је све овим летописом требало обухватити. Трудила сам се да удовољим овом захтеву и поред тешкоћа које сам имала око прикупљања података и материјала. Желела сам да дам што потпунију слику једногодишњег рада и живота наше школе, те зато има у летопису много илустрација које допуњују текст.
Надам се да ће будућем писцу летописа овај рад бити лакши, уколико евиденција рада и живота школе буде хронолошки сређена, а он само треба да региструје збивања и догађаје.
Београд
5 јула 1960 године Татјана Панић, учитељица
Основне школе «Перо Поповић-Ага»
Према Првом поглављу ЛЕТОПИСА основне школе «Перо Поповић Ага». књ. I., данашња «осморазредна основна школа на Јовановој пијаци основана је школске 1959-60 године и отпочела је са радом у условима ступања на снагуи спровођења нове реформе школства. Реформа је поставила низ коренитих промена, како у наставном процесу, тако и у васпитним циљевима и задацима. Тешкоће су се испољавале у новом начину наставног рада обзиром да је наставнички кадар већ имао један стари класични метод, који је требало делимично мењати и допуњавати. Недостатак нових уџбеника – у складу са реформом – као и сакупљање деце из разних школа, у многоме су отежавали рад.
Из свега овог излази да је наша школа стајала пред тешкоћама и проблемима које је још у првој години свога постојања морала да преброди. Другим речима целокупан рад мање више био је експерименталан, па ипак плодан и успешан, што ће се доцније кроз ову хронику регистровати.
Школа се налази на територији Народног одбора Општине Стари Град, на једној од већих и густо насељених београдских општина. Због недовољног броја школа ове врсте, Општина је била принуђена да зида и отвори новце. Једна од тих нових школа је и наша школа на Јовановој пијаци.Она је примила децу и растеретила школе: «Ђорђе Јовановић», «Јанко Веселиновић», «Браћа Рибар», «Жарко Зрењанин» и «Вук Карфаџић».
Данашњи реон школе чине улице: Змај Јовина (обе стране) од Страхинића Бана до Браће Југовића; парна страна улице Браће Југовића; сквер Струдентски трг до улице Змаја од Ноћаја; део улице 7 јула (парна страна); Господар Јевремова (непарна страна); Тадеуша Кошћушког (обе стране) до улице Страхинића Бана.
У овој школској години примљено је око 790 ученика свих разреда, јер се стало на становиште да ученике завршног разреда не треба пресељавати, како се не би реметио њихов наставни рад. Досељавањем из Београда и унутрашњости повећао се број ученика, те их је на завршетку године било у школи 950...»
Овај језик првог летописца је бирократски, архаичан, таксативан. Чудно, у првом поглављу летописа се не каже изричито ни на једном месту да је школа на Јовановој пијаци подигнута крај Вуковог и Доситејевог музеја, тј. некадашње Велике школе, из које је израстао београдски Универзитет. Као да се то подразумева да је школа на Јовановој пијаци први и једини северни сусед Велике школе...
У школи се чува ЛЕТОПИС основне школе «Перо Поповић-Ага» I -II.
Формат летописа је 41 цм х 30 цм. Корице летописа су црвене, пластифициране. Корице и формат оба тома идентични су. Пагинирана су оба тома. Пагинације првог и другог тома се разликују. У првом тому пагиниране су странице. Први том садржи 600 пагинираних страница и покрива временски период 1959 – 1976. година. Овај том има празних страница: 556-600.
Други том има 300 пагинираних листова. Очигледно је да су оба тома летописа купљена и укоричена у исто време и, ево, издржали су скоро 50 година. Чувају се у Библиотеци школе, као рукописна, ретка књига.
Други том Летописа почиње школском 1977/78. годином. Летопис је вођен редовно до 1980. године.Листови 45-62 су празни. Затим долази летопис школске 1982/83. године.Све до 1986. године. Затим поново долазе празни листови: 128 – 148. Истргунти су листови 129 – 132. Од листа 149, па на даље тече школска година 1988/89. Теку наредне школске године. Све до 213 листа. Одатле до краја, други том је празан 214 – 300.
Летопис је започет и вођен према шаблону или «мустри» првог летописца, учитељице Татјане Панић. Када се одступало од првобитне шеме компоновања летописа, то је штетило и прошлости и будућности. Али је највише штетило једном добром принципу неговања и очувања сећања, које би било сигурније и имало подршку чињеница. Фотографије често речито говоре и могу бити врстан подсетник. Истраживач суочен са споменутим празнинама у летопису мора бити упућен и на друге, секундарније изворе, сећања појединаца и сведочанства.
Летопис садржи следећа потпоглавља, назовимо их рубрике: Оснивање школе, Зидање школске зграде, План зграде, Унутрашњост школске зграде, Први наставнички колегијум, Наставници, Помоћно особље, Бројно стање ученика, Почетак школског рада, Први школски одбор, Наставничко веће, Рад разредних већа и стручних актива, Рад у комисијама, Рад са родитељима, Рад са пионирима, Ваншколске активности ученика, Пионири у речи и слици (фотографије), Физичко и здравствено васпитање, Школска радионица, Рад у обданишту, Млечна кухиња, Сарадња са друштвеним организацијама, Штампа о нама (избор чланака), Гости школе, Из годишњег извештаја, Реч писца летописа. Структура тако замишљеног компоновања летописа није се много променила током година. Временом су додаване нове рубрике: Библиотека, Отишли из школе, Дошли у школу, Дипломе, Екскурзије излети изложбе и остале манифестације, Рад психолошке службе, Ђачка задруга, али у суштини, знатнијих одступања од првобитне шеме није било, осим последњих година...
(М. Л.)
Ово одломак је преузет из прве монографије о Школи на Јовановој пијаци, чији су делови у настајању овде већ били публиковани, одломак из завршне верзије рукописа, који се ових дана убрзано припрема за штампу, идући у сусрет обележавању педесетогодишњице школе.