ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

понедељак, 6. јун 2016.

Сто тридесет и девета страница Прототипа „Енциклопедије ЗАВЕТИНА“


Сто тридесет и двета страница Прототипа „Енциклопедије ЗАВЕТИНА“  публикована је  6. јуна 2016. године, негде око 20 ч.  на локацији  СУРБИТА(р)а Библиотеке Прототипа   и добила је свој тзв. „инвентарски број“   ЛеЗ 0007001   . Прва страница ове Енциклопедије ЛеЗ 0000001 публикована је 2 Feb 2015 17:15 .       Скоро пре годину и по дана. Локација  на којој се публикује  Прототип „Енциклопедије ЗАВЕТИНА“   посетило је 888 посетилаца   ( до овог тренутка) -  то је једна од најмање посећиваних локација „Сазвежђа З“.  По свему судећи то је, изгледа, најнезанимљивија  и најмање популарна локација „Заветина“.  Изгледа да  нове конзументе инернета, површне радозналце, не занима  таква врста лексикона, енциклопедија, сазнавња, откривања?
 Или је реч, можда, о  томе да људи не схватају  шта је у ствари   СУРБИТА(р), или Библиотека Прототипа?
Шта је у ствари Сурбита, Сазвежђе З, Заветина
Прототип  Виртуелног музеја Заветина?
Више од  тога. Одговор на ово питање, и на много других непостављених, може се наћи  у  овој   библиотеци електронске грађе – не само пробраних, оригиналних чланака из књижевности уопште, и посебно српске књижевности, културе, живе традиције, и оне која ишчезава у неповрат. Већ и у  лавиринту једног немогућег архива у оснивању - фотографија, докумената, видео прилога и других ствари које временом испливавају на површину и доспевају до једног дела јавности.  Ту грађу прибира, сређује и овидљава – не неки институт, него потписник ових редова, без  ичије помоћи о материјалне (новчане) потпоре.
Савремени свет и друштва су  поплављени политиком, за културу све мање има места, упркос томе што је она старија и од политике, што је стара колико и свет и памтивек.  Уман филозоф руски Берђајев тврдио је   да је култура у суштини  - поштовање гробова...
Седамхиљадити  прилог  који је линкован и ушао у тзв.  Енциклипедију Заветина, последња ставка 139 странице  - односи се на лична документа и сведочанства чувеног математичара Михаила Петровића Аласа.  Проналазача, научника, академика, учитеља принца престолонаследника Ђорђа Карађорђевића.  Подсетићу, још једном – Ево шта је сам Петровић записао:   Белешка о мојој чистој имовини на дан 15. Новембра 1941. године
1)  Кућа на Косанчићевом Венцу бр. 22;
2)  Виноград, воћњак и зграде на Топчидерском Брду (Лацковићева ул. бр. 4); (…)
   Ко је сад у тој кући на Косанчићевом Венцу бр 22?  Неко веома заштићен?
 Ко је заузео и како  Виноград, воћњак и зграде на Топчидерском Брду (Лацковићева ул. бр. 4?
      Чувени ренесансни дух, математичар и омиљени лик, Михаило Петровић Алас, нема данас у Београду – ни свој музеј, ни легат колико знам. Фондација Михаила Петровића Аласа постоји једино при ОШ  „Михаило Петровић Алас“, у Јовановој 22, али та фондација нема ни неко своје сопче. Како је то могуће, у Београду?  Да човек који је био БЕОГРАЂАНИН  по рођењу и пример човека београдског стила једино своје сигурно место има само на гробљу, где почива у својој Вечној кући? Многи су уметници и научници у Београду добили своје музеје и легате, а један Михаило Петровић, чувени професор београдског факултета и европски и светски дух по свему, иза кога су остале – понављам – кућа на Косанчићевом Венцу и  виноград, воћњак и вила на Топчидерском брду, не може да „добије“, гле ироније судбине и историје, ни подрум за своју фондацију у својој и кући и вили, коју је – неко – отео!
    Ако хоћемо заиста да идемо у Европу – хајте прво да урадимо оно што треба – научимо се да будемо културни, да поштујемо гробове, и најмањих и највећих. Ако се не врати отета имовина и несумњиво власништво пок. Професора Михаила Петровића Аласа  Фондацији, коју је основао његов веома блиски потомак и рођак, при београдској ОШ „Михаило Петровић Алас“ -  Господин Јован Ханс Ивановић, који данас живи у Швајцарској, онда немојмо да причамо о успесима и коначном укључивању Србије у свет, већ покушајмо да нађемо разуман излаз из мрачног бирократског тунела и смицалица које замагљују ствари.  
      Код нас у Србији има много нерешених ствари.  Неке се могу решити лако. За неке треба времена.  Те ствари не могу решавати појединци, већ држава.

     Али да се вратим на ствар. Овде не воле оне појединце који  истражују страву заборава, или покрећу неугодне теме.  Можда зато ни Прототип Енциклопедије Заветина није  постао ни после годину и по дана популарно место, али то не значи и да неће кроз неколико година, уз Божју помоћ, наравно!  - Б. Тукадруз

Нема коментара:

Популарни постови