АНТОЛОГИЈA СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ

 

У среду, 5. децембра, у 12 часова почиње прво представљање Антологије српског афоризма за децу "Раздељак" у библиотеци београдске основне школе "Дринка Павловић", Косовска 19.

На промоцији ће говорити представница издавача, Завода за уџбенике - Невена Витошевић, рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић и приређивач Антологије Александар Чотрић.

У програму ће учествовати и карикатуриста Тошо Борковић, кантаутор Александар Филиповић Алфи и афористичари који су заступљени у Антологији.

У Антологији српског афоризма за децу налази се око 700 афоризама 77 аутора који су живели и стварали у распону од сто осмдесет година, почев од Јована Јовановића Змаја (1833-1904), до најмлађег аутора Станислава М. Томића, рођеног 1986. године. 

У Антологији се, поред осталих, налазе афоризми за најмлађе које су написали Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Ранко Гузина, Раде Јовановић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Милован Витезовић, Александар Баљак и други аутори.

Антологију је илустровао Младен Ољача.

Промоција ће бити одржана пред око стотину учесника седмог и осмог разреда школе "Дринка Павловић".

 

(Извор:УКС)

Балзак и Стендал / Владимир Јагличић

У селу немаш времена за читање. Стално те позива нелак физички посао, а кад он престане, премами те постеља, да се од диринчења одмориш. Књига, каткад, помогне да се на постељи очи лакше склопе. Подигнеш књигу са обе руке, али руке брзо клону, књига онемоћало склизне низ дланове и - буп! - за кратко те, као шамаром, пробуди из наслађег првог сна. Промешкољиш се, књигу бацнеш на патос, пребациш јорган преко рамена и окренеш се на сатке. Слатко је уснути, чак и у хладном влажном гробу, некмоли у топлој, сувој и чистој постељи!

И сањати је слатко, а да лепше сања, селу, од позне јесени, помаже нова библиотекарка. Њено име је Лела, има жуту косу, често зденуту у пунђу, исто тако жућкасте пеге на буцмастим обрашчићима и пуначку фигуру са оширим боковима, створеним да радују мушку руку. И није права библиотекарка, она је нова фискултурница која у школи нема довољан број часова, потребан да заради пуну плату, па су је послали да у Месној заједници, крај Дома културе, оформи и држи сеоску библиотеку. Библиотека је отворена уторком и четвртком, од десет до два поподне, мада Лела, ако ћемо право, библиотеку затвара пола сата раније, да би стигла за аутубус у два који  је вози кући, у град. Нико јој то не замера.

- Оне шалтеруше, доле, у центру, уопште и не отварају шалтере -  кажу сељани, правдајући је.

Они воле Лелу, јер је градско дете, још и фискултурница, појака, с буцмастим дечјим обрашчићима - здраво и стасито чељаде, упуњена свуд где треба, увек насмејана, млада, са платом, намештењем, пожељна како је год окренеш - а ето, не ради у граду, него је пристала да њима, сељацима, отвара врата читаонице. Свако би је пожелео за девојку, куму, ћерку и свастику. Многи својим кћерима, пред њом, кад узму неку књигу, кажу:

- Да се угледаш, благо мени, на Лелу!

То кажу зато што не познају Лелин живот, тамо, у граду, а она им удељује све што њима треба: благ обећавајући осмех који ништа не кошта. Да су онда постојале странке, сигурно би била пи-ар.

Што су за књигама побенавили сеоски младићи, то никога не чуди, али да су се подурјасили и зрели људи, оцеви породице и, чак, чичегањи са солунског фронта - ствар необична, за озбиљну дискусију, Дошло је, чак, до партијских форума. Партија се поделила на оне који подржавају овакву напредну идеју и на назадњаке који тврде да новотарија квари односе у сеоским домаћинствима, где долази до расправа између омладине, чак и зрелих људи, да појединци почињу, због нове библиотекарке, и флашу да потежу - што да пију, што да замахују на друге читаоце које виде као конкуренте -  и да, све у свему, књиге ваља вратити где им је место, у школу где су и раније биле, како би се њима залуђивали они који су за то плаћени, рецимо наставници књижевности, или они који то морају, на пример јадна дечица намучена лектиром - а да је књиге износити у Месну заједницу, поред продавнице, где има алкохола, анархоидних личности и четничких елемената - веома опасна једна ствар и пракса коју треба неизоставно

«Морални распад и демонија времена у којем живимо» , или о проблемима у раду школских библиотека у Србији

(..) Не тако давно, (1992. )  један наш преводилац и песник питао је великог француског филозофа  румунског порекла  Сиорана или Чорана  како објашњава «морални распад и демонију времена у којем живимо?»

 

Знате шта је одговорио:

-         То су природни процеси. Оно што називамо процесом има негативно одвијање. Сваки корак унапред који човек чини окрене се против њега.

         То пише у књизи ПРИРУЧНИК О СТРАСТИ Емила Сиорана ( +1995, Париз), стр. 110, објављеној  у преводу на српски Петру Крдуа за  овогодишњи Сајам књига. Сјајна књига алхемичара парадокса који је имао посебан дар казивања коме је прибегавао како би избегао јалова теоретисања о филозофији. Књига је изашла у само 500 примерака  а заслужује да је има свака библиотека, а пре свега јавне и средњошколске библиотеке. У колико ће библиотека у Србији, стићи, де факто, ова, и на стотине других вредних књига објављених  током ове 2009. године? Одговор на ово питање  отвара и многа друга питања и пружа прилику да се баци извесна светлост и на спектар других проблема и мука, којима су изложене школске библиотеке у Србији.

            Многима је познато из дневне штампе да тек половина школских библиотека у Србији испуњава минималне услове европских стандарда. Од око 1800 школа у Србији све би требало да имају библиотеке. Од тога једва да половина испуњава минимум стандарда  који се односе на простор, опрему, књижне фондове и кадрове.Према недавном писању листа «Данас», у школским библиотекама у Србији има око 15 милиона књига  од чега је око 10 милиона књига  практично неупотребљиво и те књиге би требало расходовати, или понудити јавним библиотекама (према мишљењу  Господина Симе Поткоњака, магистра библиотекарства, саветника  за средње образовање у Министарству просвете РС).

            Школске библиотеке, на жалост, имају периферну улогу у школи  пре свега због лоших кадровских решења, јер се на радно место библиотекара често постављају  кадрови који су технолошки вишкови, или се у школску библиотеку распоређују по некој «казни».  Када зађете у тај мали «библиотечки Сибир» видећете да није мали број наставника  који попуњавају фонд часова радећи у библиотеци. То је, према писању београдске штампе, један од узрока што се са ученицима не ради на адекватнији начин, како би они у најранијем узрасту препознали значај књиге.

            Садашњи законски прописи омогућавају свима који су везани за наставу  да могу да раде у школској библиотеци, осим школском психологу и педагогу.

            Током времена, многи су се проблеми нагомилали у раду школских библиотека! Нормативе многи не поштују, ишчекујући нове. У том интеррегнуму  који траје дуже времена, школске библиотеке назадују и каскају за потребама времена, савременог читаоца. Весна Црногорац, секретар Библиотекарског друштва Србије не једном је упозоравала на проблеме које стварају нормативи, које је Министарство просвете донело пре петнаестак година, према којима је потребно, поред осталог, да свака школска библиотека има 5.000 књига да би могла да ради, тј. да би библиотекар имао пуно радно време. Такав норматив школске библиотеке практично ограничава да врше отпис фондова и ревизију грађе, јер ако би то урадили остали би на 1000 јединица библиотечке грађе и изгубили би посао.

            И Госпођа Весна Црногорац, секретар, и Господин Саша Лазић, председник Друштва школских библиотекара Србије, потврђују  да су фондови школских библиотека прилично застарели и да не прате и не подржавају наставни процес. Због тога, наравно, нису криви школски библиотекари, ни школе по Србији.

            Проблем, у раду школских библиотека, не само у унутрашњости у Србији, него и у Београду и по већим градовима земље, представља, и уврежена предрасуда да су школске библиотеке само места за позајмицу и читање школске лектире, што је на данашњем ступњу информационе технологије смешно, недопустиво, да не кажем трагично. Школска библиотека је место где се долази до грађе и извора који подржавају цео наставни процес. Библиотечка грађа  не подразумева само књиге у штампаном облику на папиру, периодику, већ и грађу на свим врстама  медија. Па и дигиталне књиге, које се публикују у тзв. ПДФ формату. Пре непуна два месеца Господин С. Поткоњак  је обећао да ће Министарство просвете  у наредном периоду – надајмо се да то неће потрајати предуго – донети нове стандарде, који ће јасније дефинисати место и улогу школских библиотека. Природно је очекивати да школска библиотека постане нека врста мултимедијалног центра, да добије улогу модерног сервиса – који окупља ученике и наставнике и стручне сараднике. Многе културно-просветне активности треба да се организују у  школским библиотекама...

            Ко је суштински одговоран што је општа ситуација у области школског библиотекарства невесела и пуна нелогичности? Библиотекари? Директори  школа? Наставници? Погледајте како су различити услови у којима трају и некако опстају школске библиотеке, не само у забаченим местима неких наших региона, него и на простору, рецимо, централнобеоградских општина. Има библиотека које су смештена на сасвим неадекватним местима, која су испод сваког минимума норматива и стандарда. Није тако велик број школа које у оквиру библиотеке имају  читаоницу, наставничку и ученичку библиотеку, одељење периодике, депо за чување неактуелне и друге књижне  и некњижне грађе. Колико је у Србији још увек библиотека које  немају  ни неки половни пентијум, и у којима су књиге смештене по ненаменским полицама и орманима  добијеним од месних заједница које су укинуте и престале да постоје? Или по орманима избаченим из некадашњих кабинета? Добре интернет-везе  су за многе школске библиотеке недостижан сан.

Једна од несхватљивих нелогичности у области школског библиотекарства је и чињеница  да држава врши откуп књига само за јавне, али не и за школске библиотеке. Према важећем закону, локалне самоуправе треба да финансирају  набавку књига за школске  библиотеке, али према постојећој пракси и стању књижних фондова  школских библиотека, локалним заједницама је све друго било важније од тога. Шта такво опште стање у библиотекарству средњих и основних школа има за природну последицу?

            Основни облик набавке нових књига, већ дужи низ година, није куповина, већ се обнављање фонда своди на поклањање, а на тај начин у школску библиотеку  уносе се књиге којима ту најчешће није место. Тако се читаоци, пре свега ученици и наставници, временом одбијају од библиотека...

            Ко је за то крив? Сетимо се  Сиоранових речи :  «морални распад и демонија времена у којем живимо» Да ли су то  «природни процеси»?...

(Овај текст је написан крајем 2009. године, и истргнут је из једне веће целине под насловом "Несвакидашња честитка за нову 2010. годину)

Аутор је бивши дугогодишњи школски библиотекар

PISMO IZ KANADE.Nova knjiga o životu velikog matematicara Mike Alasa

"Postovani,

obavestavam vas da cu uskoro (najverovatnije u aprilu) poslati knjigu na stampanje pod nazivom ""Beleske o zivotu velikog matematicara Mihaila Petrovica"" koju su svojevremeno napisali Milutin Milankovic i Jelenko Mihailovic. Originalna knjiga je imala oko 100 strana teksta, a ova najnovija sa dopunama, koje sam nacinio i osavremenio, bice duplo duza (200 strana). Knjigu stampa Fond koji sam licno osnovao, a finansira je moja kompanija 3VM Geo Ltd. S tim u vezi obracam vam se sa sledecim pitanjem: da li ste za navedenu knjigu zainteresovani vi kao Drustvo u osnivanju kao i skola koja nosi ime Mihaila Petrovica? Sa moje strane rado bih vam ustupio dva paketa knjiga (oko 50 primeraka) bez ikakve nadoknade, ali vas molim da se blagovremeno javite po ovom pitanju, jer cu, kao clan Drustva ""Milutin Milankovic"", njima dostaviti isto tako odredjen broj knjiga. Naravno, i drugi kao primaoci su u planu, a tiraz ce biti ogranicen.

S postovanjem,

Dr Vlado Milicevic

3219 Signal Hill Dr SW

AB T3H 3T4 Calgary, Canada"

ЛАУРЕАТ БУГАРСКИ KЊИЖЕВНИК И ПРЕВОДИЛАЦ ГАНЧО САВОВ

SERBIAN PRESS CENTER

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ

FOR IMMEDIATE RELEASE

ФОНДАЦИЈA ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ

+ Иванка Милошевић

У ЧИКАГУ ДОДЕЉЕНА

СВЕТСКА ПРАВОСЛАВНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА

БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА

ЛАУРЕАТ

ГАНЧО САВОВ

Ганчо САВОВ, лауерат

           

          Светскa православнa књижевнa наградa БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2012. годину, Фондацијe Иванка Милошевић из Чикага, додељена је бугарском књижевнику и преводиоцу Ганчу Савовом (1930). Награда се додељује за целокупно књижевно дело. Овогодишњи лауреат је проглашен о Видовдану у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић, у Чикагу.

          
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА је једина књижевна награда православног света и додељује се православним књижевним ствараоцима који, надахну-ти хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.

          Награда је установљена у славу иконе Пресвете Богородице Тројеручице, за добробит православних народа и православног песништва, а у спомен на Иванку Милошевић, ученицу V разреда чикашке Латинске школе, коју су у десетој години живота уморили агенти југословенске   УДБ-е са својим чикашким јатацима 19. јуна 1977. године у Чикагу.

         

          „Ганчо Савов је био неућуткани глас против бугарске комунистичке тираније. Због свог бескомпромисног антикомунистичког става осуђен је на осамнаест, а издржао је једанаест година на робији, све до средине осамдесетих. До пада комунизма живео је у изолацији,“ истакла је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.

          „Као историчар јужнословенских књижевности, професор Савов је пером наговештавао прашка пролећа у Источној Европи, а кроз преводилаштво и својим књигама књижевних студија неуморно ради на зближавању словенских народа, које везује иста вера православна и, често, иста историјска судбина,” рекао је поводом одлуке Фондације песник Ђорђе Николић, њен потпредседник и уметнички директор.    (...)

          Награда ће Ганчу Савову бити уручена на јесен у Београду.

У Српској народној библиотеци

о Видовдану 2012. године у Чикагу
______________________________
     видети више о Ганчу Савову : http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/GancoSavov.html