Феномен жилавог мачо примитивизма. Други пишу...

Жилави мачо примитивизам


Уз изузетке незаобилазне и „тамо“ и „овде“ попут Горана Бреговића или Емира Кустурице, постоји плејада уметника светске репутације о којима се овде ништа не зна

Бранко Димитријевић:
„У Београду о мени није написана ниједна књига, чак ни брошура. Широм света има пуно публикација о мом раду. Само у Италији, миланска кућа Карта објавила је девет књига о мени”, изјавила је Марина Абрамовић у недавном интервјуу за наш лист, отварајући тако питање гурнуто под тепих: да ли успех овдашњег уметника на интернационалној сцени гарантује да ће он у својој земљи бити на исти начин препознат.
Уз неколико изузетака незаобилазних и „тамо“ и „овде“ попут Горана Бреговића, Емира Кустурице или неке мажене српско-париске сликаре, постоји читава плејада пре свега савремених уметника завидне светске репутације, о којима јавност овде мало или готово ништа не зна. Или – неће да зна.
Историчар уметности Бранко Димитријевић каже да се овај проблем тиче пре свега питања ко и на који начин креира медијски јавно мњење у области културе и уметности и ко је одговоран за образовање у тој области. Димитријевић проблем види у дубокој конзервативности наше средине:
– Када је Марина Абрамовић отишла у иностранство средином седамдесетих она је схватила да њена уметничка каријера не може бити настављена у Београду управо због оваквог ендемског конзервативизма: примера ради, неки „хумору” склон критичар из тог времена њен „боди-арт“ назвао је „набоди арт“ показујући симптоматичну спрегу конзервативизма и мачистичког примитивизма који преживљава и оживљава разне идеолошке системе. Други уметници њене генерације Раша Тодосијевић, Неша Париповић, Горан Ђорђевић, Балинт Сомбати и др. који су остали овде суочавали су се са страшним неразумевањем средине, каже Бранко Димитријевић подсећајући да крајем деведесетих прошлога века Милица Томић и Тања Остојић бивају препознате од стране арт-професионалаца у многим земљама, а после 2000. долази до сада незапамћеног присуства многих овдашњих уметника на интернационалној сцени.
Списак је подужи: Биљана Ђурђевић, Иван Грубанов, Урош Ђурић, Зоран Насковски, Шкарт, Катарина Здјелар, Зоран Тодоровић, Владимир Николић, Зоран Пантелић, итд. (....)

Марија Ђорђевић
[објављено: у Политици, 11/01/2010]

пошаљите коментар погледајте коментаре (12)

Погледати цео текст: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zilavi-macho-primitivizam.sr.html