ПОЧЕТКОМ сваке године, па и ове, електронска књижара "Књизара.цом" објављује листу најпродаванијих књига, сабирајући резултате 20 најтраженијих дела сваког месеца, и то на основу података добијених из четрнаест књижара. С обзиром на то да је књижарско мрежа разорена, а многи угледни издавачи одбијају да дају књиге појединим књижарама, јер им оне не плаћају, а учествују у анкети - поставља се питање колико је такав избор поуздан и да ли је уопште могуће доћи до прецизних података о томе шта се највише тражи, односно чита. Сами издавачи на ову тему имају различита мишљења.На првом месту ранг-листе поменуте књижаре је "Ловац на змајеве" Халед Хосеинија, који је, како нам је рекао Дејан Папић, директор "Лагуне", продат у 28.000 примерака. Према подацима до којих смо дошли, то и јесте била најтраженија књига објављена претходне године, не узимајући у обзир књигу "Будимо људи" Јована Јањића, у издању Компаније "Новости", која се није продавала у књижарама него на киосцима и достигла тираж од 35.000 примерака.Проблеми са ранг-листом настају већ од другог места, на којем је "Тесла, портрет међу маскама" Владимир Пиштало, који је, по речима Ненада Шапоња, директора "Агора", продат у 12.000 примерака. На трећем месту је "Тајна" Ронде Берн, са тиражом од 5.000 примерака. Парадоксално је да се тек на четвртом месту нашао роман "Хиљаду чудесних сунаца" Халед Хосеинија (у издању "Лагуне"), маде је, према подацима издавача, продат у 24.000 примерака. Нешто мањи тираж (23.000) имао је "Победник је сам" Паула Коеља, који је заузео осму позицију, а "Вода из камена" Љиљане Хабјановић-Ђуровић са продатим тиражом од 22.000 нашао се тек на 18. месту. Пету позицију заузела је "Колиба" Вилијама Јанга, чији је тираж 21.000 примерака.Издавач "Игре анђела" Карлоса Руис Сафона (не силази са листе најчитанијих књига пуне три године) "Чаробна књига" није нам доставио тражене податке о тиражу, изузев обавештења да је продаја ишла добро, ау појединим "изузетно добрим месецима" прелазила је 1.000 примерака . Међу првих десет су и "Довољан разлог" Марије Јовановић (ауторско издање), "Причи никад краја" Горице Нешовић и Јелице Грегановић ( "Самиздат Б 92") и "Замак у Пиринејима" Јустејина Гордер ( "Геопоетика"), чији су тиражи око 10.000 примерака.Нови роман Мирјане Бобић Мојсиловић, "Глад", према тврдњи издавача Жарка Чигоја, продат је у 12.000 примерака, а на ранг-листи је тек на 32. месту. За наше прилике веома високе тираже имали су и романи "Доктор Арон" Вука Драшковића - 10.000 (а тек на 29. месту), као и "Изгубљени симбол" Дена Брауна (16. место) у издању "Соларис", и романи Данијеле Стил , Изабеле Аљенде и Џона Гриса и Стефани Мајер, објављени у "Евро Ђунтију".- У већини држава најпоузданије листе најпродаванијих дела су објављене у професионалним
часописима. На пример, часопис "Експрес" заиста прави листу бестселера на основу тачних података из књижара. Код нас, међутим, објективно гледано, најпоузданију листу објављују управо "Вечерње новости", а делимично је добра РТС. Остале листе, које се праве на основу података добијених од књижара, углавном су непоуздане. Књижари који имају своје издавачке куће углавном промовишу своја издања. То се не би догодило када би они слали податке узете на основу продаје преко фискалних каса - каже Петар Живадиновић, директор "Паидеиа", и поставља питање да ли је допустиво да издавачи не стављају тираж у импресум својих књига.У Народној библиотеци су нам одговорили да су издавачи на то обавезни, и да морају да наведу које је по реду издање. Међутим, многи издавачи то не раде.Док Дејан Папић изражава поверење према формирању бестселер листе, Жарко Чигоја и Душан Патић ( "Соларис") имају пуно примедби и резерви.- За стварање бестселер листа морала би да се направи потпуно нова методологија, а једини прави извор података морали би да буду сами издавачи - каже Чигоја. - Скандалозно је што је роман Љиљане Хабјановић-Ђуровић тек на 18. месту, иако је опште познато да је она најтраженији наш писац већ годинама.У спискове, наводно, најтраженијих књига, које дају књижари, по Папићевим речима, никако се не може имати поверења, јер се дају крајње произвољно и најчешће од некомпетентних. При том, неке књижаре са изузетно широким избором, као што су "Самиздата" и наша, заобиђене су у анкети.- При постојећој методологији обраде података, да би листа била што објективнија требало би узети у обзир резултате само великих и средњих књижара - каже Гордана Фикет-Ђурковић из "Чаробне књиге". - Јер, захваљујући закону великих бројева, у њиховој продаји можемо тачније уочити интересовање читалаца, такође, обавезно би требало заобилазити књижаре које фаворизују издања једне издавачке куће, каквих има и могу се лако препознати.Многе значајне књиге се не продају у књижарама и због тога се безусловно прихвата једна врста сумњиве препоруке, примећује саветник министра културе Зоран Хамовић, директор "клија". Тржиште књига ће бити уређено тек када се донесе закон о издаваштву, а на његовој припреми ћемо радити наредних месеци, најавио је он. МНОГИХ НЕМА У КЊИЖАРА- Наше књиге се продају на више од 1.300 места, не само у књижарама већ и у мегамаркета, на бензинским пумпама, а то се не узима у обзир приликом формирања бестселер листе - каже Новица Јевтић, директор "Евро Ђунтија". - Проблем је, међутим, и са самим књижарама, које дају податке а немају у својим полицама књиге многих издавача, јер не испуњавају своје обавезе.Ускраћена Читаоца- У нашој земљи неколико стотина активних издавача годишње објави око 5.000 наслова намењних тржишту - каже Александар Дракулић, директор "Књизаре.цом". - Да би те књиге биле доступне потребно је да постоји разграната мрежа књижара. Према грубој процени, у Србији је тренутно у издавачким магацинима око 30.000 наслова што говори да огромна већина књига не стиже у књижаре.РЕКОРДИ "НОВОСТИ"Издавачка делатност Компаније "Новости" може се похвалити изузетно високим тиражима и у протеклој години. Готово свака наша књига била је бестселер. Најтраженија је била књига о патријарху Павлу - "Будимо људи" Јована Јањића, продата у 35.000 примерака. Следе: "Тито тајна века" Пере Симића - 23.000, три монографије о светитељима - св. Василију Острошком, св. Јовану и Св. Петки - 22.000-27.000 примерака, "Ноћ ђенерала" Вука Драшковића - 11.000, "Титов дневник" - 12.000 примерака. Велики успех доживела је и едиција "Дечји класици", у којој је објављено 12 књига, продатих у укупном тиражу од 100.000 примерака.
часописима. На пример, часопис "Експрес" заиста прави листу бестселера на основу тачних података из књижара. Код нас, међутим, објективно гледано, најпоузданију листу објављују управо "Вечерње новости", а делимично је добра РТС. Остале листе, које се праве на основу података добијених од књижара, углавном су непоуздане. Књижари који имају своје издавачке куће углавном промовишу своја издања. То се не би догодило када би они слали податке узете на основу продаје преко фискалних каса - каже Петар Живадиновић, директор "Паидеиа", и поставља питање да ли је допустиво да издавачи не стављају тираж у импресум својих књига.У Народној библиотеци су нам одговорили да су издавачи на то обавезни, и да морају да наведу које је по реду издање. Међутим, многи издавачи то не раде.Док Дејан Папић изражава поверење према формирању бестселер листе, Жарко Чигоја и Душан Патић ( "Соларис") имају пуно примедби и резерви.- За стварање бестселер листа морала би да се направи потпуно нова методологија, а једини прави извор података морали би да буду сами издавачи - каже Чигоја. - Скандалозно је што је роман Љиљане Хабјановић-Ђуровић тек на 18. месту, иако је опште познато да је она најтраженији наш писац већ годинама.У спискове, наводно, најтраженијих књига, које дају књижари, по Папићевим речима, никако се не може имати поверења, јер се дају крајње произвољно и најчешће од некомпетентних. При том, неке књижаре са изузетно широким избором, као што су "Самиздата" и наша, заобиђене су у анкети.- При постојећој методологији обраде података, да би листа била што објективнија требало би узети у обзир резултате само великих и средњих књижара - каже Гордана Фикет-Ђурковић из "Чаробне књиге". - Јер, захваљујући закону великих бројева, у њиховој продаји можемо тачније уочити интересовање читалаца, такође, обавезно би требало заобилазити књижаре које фаворизују издања једне издавачке куће, каквих има и могу се лако препознати.Многе значајне књиге се не продају у књижарама и због тога се безусловно прихвата једна врста сумњиве препоруке, примећује саветник министра културе Зоран Хамовић, директор "клија". Тржиште књига ће бити уређено тек када се донесе закон о издаваштву, а на његовој припреми ћемо радити наредних месеци, најавио је он. МНОГИХ НЕМА У КЊИЖАРА- Наше књиге се продају на више од 1.300 места, не само у књижарама већ и у мегамаркета, на бензинским пумпама, а то се не узима у обзир приликом формирања бестселер листе - каже Новица Јевтић, директор "Евро Ђунтија". - Проблем је, међутим, и са самим књижарама, које дају податке а немају у својим полицама књиге многих издавача, јер не испуњавају своје обавезе.Ускраћена Читаоца- У нашој земљи неколико стотина активних издавача годишње објави око 5.000 наслова намењних тржишту - каже Александар Дракулић, директор "Књизаре.цом". - Да би те књиге биле доступне потребно је да постоји разграната мрежа књижара. Према грубој процени, у Србији је тренутно у издавачким магацинима око 30.000 наслова што говори да огромна већина књига не стиже у књижаре.РЕКОРДИ "НОВОСТИ"Издавачка делатност Компаније "Новости" може се похвалити изузетно високим тиражима и у протеклој години. Готово свака наша књига била је бестселер. Најтраженија је била књига о патријарху Павлу - "Будимо људи" Јована Јањића, продата у 35.000 примерака. Следе: "Тито тајна века" Пере Симића - 23.000, три монографије о светитељима - св. Василију Острошком, св. Јовану и Св. Петки - 22.000-27.000 примерака, "Ноћ ђенерала" Вука Драшковића - 11.000, "Титов дневник" - 12.000 примерака. Велики успех доживела је и едиција "Дечји класици", у којој је објављено 12 књига, продатих у укупном тиражу од 100.000 примерака.
Извор: Новости, 13. 01. 2010.
Нема коментара:
Постави коментар